Ti nisi više ta generacija mladih ljudi kojima se servirala priča- znaš šta znači da se servira priča?

Da se stavi na veliki poslužavnik I prospe I prinese detetu kao bilo koje drugo jelo pa se onda dete onako malo i tera, ajde uzmi malo, jedan zalogaj, ajde da porasteš. Eto tako je cela moja i još nekih par posle mene, a pre mene ko zna još koliko njih poraslo tako što je pilo priču o tome kako su ih donele rode.
Neki su doduše i kao nađeni u kupusu, što je takođe zgodno, ali svakako većina nas nije znala sve što vi danas znate o tome kako nastaju bebe, mi smo znaš- verovali da su nas donosile rode. Uglavnom su to bile bele rode. Ali znaš šta, kako je opšte poznato da nismo baš svi isti…. da su neki od nas posebni, kao evo na primer ja: ja sam na primer neko ko se oseća posebno i kad sam verovao da sam na ovaj svet došao tako što me je mojim roditeljima u peleni u kljunu donela neka roda, to je bila ova dunavska vrsta crne rode. Nema veze što se promenila priča, nisu zato rode ugrožene, što deca više ne rastu tako što im se servira priča da ih je donela roda ili crna roda, već zato što je obala Dunava zagađena I bučna! Zato je to. A te crne rode one su mnogo fin neki ptičiji svet, i istina ne donose decu, ali donose veliku radost samim svojim postojanjem. Ako hoćeš vodiću te da ih nađemo, da vidiš uživo veliku crnu rodu, ali za to moraš još malo da porasteš i pojedeš dosta voće I povrća I da vežbaš da budeš tiha osoba jer ptice ne vole buku. A kad je nađemo I susretnemo se sa njom onda ćemo i da je slikamo, ali bez blica jer ptice se plaše od blica, pa ćemo da imamo dokaz za sve ove iz moje generacije koji nisu prestali da veruju da ih je donela roda, da im pokažemo kako ona leti oko reke , a ne nosi decu roditeljima. Rode su fin svet ko ti i ja, one ne diraju druge I traže fino oktuženje. Mislim da ćemo joj se ti i ja dopasti. A što ne bi? Pa mi smo fin svet?