Nećeš verovati da je beli lokvanj cvet koji je ugrožen. Beli lokvanj je beo I nežan kao neka princeza I kao neki labud, samo finiji od princeze I još lepši od labuda jer ima zeleni list u obliku srca ispod svog cveta. I baš sad, baš sad dok ti i ja pričamo rešava se sudbina belog lokvanja. Hoće li biti tog nežnog belog cveta u budućnosti, jer znaš, lokvanj ne raste u prljavoj vodi. U prljavoj vodi raste samo bljak. Nikakav fin cvet ne može da raste u đubrencetu. Isto kao ti I ja. Mi smo fin svet, zato se kupamo svako veče da budemo čisti. Ali se mnogo češće tuširamo nego što se kupamo u kadi, a znaš zašto? Zato što kad se tuširamo štedimo vodu i plus štedimo I struju – i to je neka druga priča, mada nije da nije vezana za beli lokvanj i ona… al to nekom drugom prilikom, uglavnom kao što ti i ja kao fin svet rastemo čisti tako i beli lokvanj može da raste i širi svoju porodicu finih belih lovanja na čistoj nezagađenoj vodi. A planeta uopšte je lepše mesto kad ima tako jedan lep da ne kažem predivan cvet – da ne kažem tako da se ne uobrazi taj cvet o kome trenutno pričamo….mada naravno nije naučno dokazano da cvet može da bude uobražen. E, a još lepše je što je taj cvet tu oko tebe i mene u našem prirodnom okruženju, jer ako imaš oko sebe fin cvet to definitivno znači da si fin svet. Tako da moramo da pazimo tu reku Dunav, zbog sopstvene finoće I pre svega zbog nežnog belog lokvanja da se nikako ne uprlja njegova kuća. Bela kuća na čistoj dunavskoj vodi…